Zakon o radu garantuje otpremine za one koji izgube posao. Ubuduće bi one mogle biti obračunate i isplaćene drugačije nego ranijih godina. Međunarodni monetarni fond traži od Vlade da izmeni Zakon o radu - da se ukine praksa isplate dvostrukih otpremina i da se produži rad na određeno. O tim predlozima, kompromis treba da nađu Vlada, sindikati i poslodavci. MMF i mnogi strani investitori smatraju da bi za poboljšanje ukupne investicione klime bilo neophodno promeniti odredbu o otpremninama koja podrazumeva da poslodavac otpremninu isplaćuje za onaj period za koji je radnik radio u tom preduzeću. Sada imamo kumulativni iznos isplate, tako da ako vi radite 20 godina kod jednog poslodavca dobijete otpremninu ukoliko ste proglašeni za tehnološki višak za tih 20 godina, a onda ako radite pet godina kod drugog poslodavca, dobijate otpremninu ponovo za 25 godina. Za sindikate ovakav model jeste prihvatljiv, ali uz male izmene. Kod zadnjeg poslodavca kod kojeg radite, ako ranije niste dobijali otpremninu, dužan je da isplati za ceo vremenski period koji ste radili. Svaki sedmi nezaposleni stariji je od 55 godina i ova mera trebalo bi da pomogne njihovom bržem zapošljavanju - jer upravo oni imaju najduže staža, ocenjuju poslodavci.
Međunarodni monetarni fond traži da radnici koji izgube posao dobijaju otpremninu samo za rad kod poslednjeg poslodavca. Za sindikate neprihvatljiv predlog MMF-a da se umesto godine, rad na određeno ugovora na tri godine.
Zakon o radu garantuje otpremine za one koji izgube posao. Ubuduće bi one mogle biti obračunate i isplaćene drugačije nego ranijih godina. Međunarodni monetarni fond traži od Vlade da izmeni Zakon o radu - da se ukine praksa isplate dvostrukih otpremina i da se produži rad na određeno. O tim predlozima, kompromis treba da nađu Vlada, sindikati i poslodavci.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da MMF i mnogi strani investitori smatraju da bi za poboljšanje ukupne investicione klime bilo neophodno promeniti odredbu o otpremninama koja podrazumeva da poslodavac otpremninu isplaćuje za onaj period za koji je radnik radio u tom preduzeću.
"Sada imamo kumulativni iznos isplate, tako da ako vi radite 20 godina kod jednog poslodavca dobijete otpremninu ukoliko ste proglašeni za tehnološki višak za tih 20 godina, a onda ako radite pet godina kod drugog poslodavca, dobijate otpremninu ponovo za 25 godina", rekao je Ljajić.
Za sindikate ovakav model jeste prihvatljiv, ali uz male izmene.
"Kod zadnjeg poslodavca kod kojeg radite, ako ranije niste dobijali otpremninu, dužan je da isplati za ceo vremenski period koji ste radili", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović.
Svaki sedmi nezaposleni stariji je od 55 godina i ova mera trebalo bi da pomogne njihovom bržem zapošljavanju - jer upravo oni imaju najduže staža, ocenjuju poslodavci.
"Poslodavci u ovakvim okolnostima prosto ne žele da dođu u situaciju da nekome moraju da plaćaju 20 ili 30 godina nekog prethodnog staža, ako su kod njih radili zadnjih nekoliko godina", rekao je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.
Čini se da će se koplja lomiti oko predloga MMF-a da se umesto godine, rad na određeno ugovora na tri godine, jer je to za sindikate, neprihvatljivo.
Orbović kaže da je to u potpunosti neprihvatljivo jer je prema njegovim rečima, godinu dana dosta dug vremenski period da se vidi da li je neko dobar radnik.
"Ono što se sada predlaže je faktički uvođenje fleksibilnog zapošljavanja", rekao je Orbović.
Najviše radnika na određeno, i to svaki drugi, zaposleno je u privatnom sektoru. O njihovom statusu i obračunu otpremina, Vlada ima mesec i po dana da se usaglasi sa sindikatima i poslodavcima.